Ako sam ja pomogao da sletimo na Mesec, zamislite šta vi možete da uradite?
Sebe su zvali „Srpskih Apolo Sedam“: Milojko VuCelić, Danilo Bojić, Pavle Dujić, Milisav ŠurbatoviĆ, Petar Galović, Slavoljub Vujić i David Vujić bili su sedam veličanstvenih umova poreklom iz vaše zemlje.
Dali su nemerljiv doprinos jednom od najvećih poduhvata u istoriji civilizacije - misiji Apolo, u kojoj su ljudi prvi put nogom kročili na drugi svet.
Milojko Vucelić – briljantan džentlmen i učenjak
Kako je Milojko naučio jednog od najvećih umova Apolo programa da psuje na srpskom. O „menadžeru za probleme“ i čoveku koji je uvek bio jedan od glavnih oslonaca astronauta, Milojku Vuceliću, priča nam jedan od „Srpskih Apolo 7“, David Vujić.
Otkrivanje nepoznatog
David Vujić nam priča o tome kako su tokom rada na Apolo misijama „Srpskih Apolo 7“ otkrivali tajne svemira, integrisanih kola, tehnologiju „saća“ i druženju sa astronautima.
Apolo šetnja
David Vujić nam je dočarao neverovatan put od ideje do konstrukcije svemirske letelice koja je spustila čoveka na mesec.
Ko su sedmorica Srba koji su učestvovali u slanju čoveka na Mesec
David Vujić priča nam o tome kako su „Srpskih Apolo 7“ zajedno radili, družili se i pomogli da se stvara istorija.
Priča Davida Vujića
Jedan od „Srpskih Apolo 7“ nam je ispričao malu povest o nepoznatim herojima čovekovog pohoda na Mesec.
David Vujić u Srbiji
Kako je Srbija dočekala jednog od heroja programa Apolo
SRBIJA NA PRVOM MESTU
David Vujić, jedan od članova „Srpskih Apolo 7“, važan je član srpske zajednice u SAD. Često organizuje i učestvuje u brojnim manifestacijama sa ciljem održavanja srpske kulturne baštine među Srbima koji žive i rade u Americi. O svom angažovanju David kaže:
„Nacionalni pres klub u SAD sačinjavaju novinari, mediji i reporteri iz celog sveta.
DAVID VUJIĆ – NIKADA NE ZABORAVI ODAKLE SI DOŠAO
David Vujić, inženjer odgovoran za povezivanje programa u okviru Rokvel, NASA i ostalih kompanija u izradi objekata u okviru misije Apolo 11.
UŽASNI I VELIČANSTVENI APOLO 11
Milivoj Jugin bio je vazduhoplovni inženjer, konstruktor i publicista. Astronautikom se bavio od 1954. godine. Bio je stručni komentator Televizije Beograd, učestvovao na mnogim astronautičkim kongresima, između ostalog, na svetskoj konferenciji o miroljubivom korišćenju vasionskog prostora 1968. u Beču. 1969. godine pripala mu je čast da ode u SAD i bude izveštač iz Kejp Kenedija na Floridi tokom lansiranja misije Apolo 11. Milivoj je bio pun utisaka.
MESEC U BEOGRADU
Na Mesecu su otkrivena tri nova minerala. To su armalkolit, trankvilitajt i piroksferoit. Armalkolit je dobio ime po trojici astronauta na misiji Apolo 11: Armstrong, Oldrin i Kolins. Prilikom posete Beogradu 1969. godine, Nil Armstrong je poklonio četiri kamenčića sa Meseca koji se i danas čuvaju u Muzeju Jugoslavije.
LJUDI SA MESECA U BEOGRADU
Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins, posle uspešne misije Apolo 11, krenuli su na turneju po svetu. Obišli su 23 države a Jugoslavija je bila 13. stanica po redu. Stigli su u Beograd 18. oktobra 1969. godine oko 10h. Posle vožnje po ulicama Beograda koje su bile prepune ljudi koji su oduševljeno pozdravljali astronaute, šetnja je nastavljena do Avale i spomenika Neznanom junaku, nakon čega je usledio prijem kod predsednika Josipa Broza Tita.
TITO, MILOJKO I JUGOSLOVENSKI SVEMIRSKI PROGRAM
Američki astronaut Frank Borman, astronaut misije Apolo 8, na svojoj turneji po svetu nakon uspešno završene misije susreo se i sa Titom. Tito ga je tada pitao: „Zar se niste bojali tog leta oko Meseca?” Borman mu je odgovorio: „Ma kakvi, vaš Milojko Vucelić je bio glavni i sa Zemlje brinuo o meni”.
SVEMIRSKI ŠATL NA SRPSKI NAČIN
„Ovde su ljudi sa planete Zemlje prvi put kročili na Mesec, jula 1969. godine. Došli smo u miru i u ime celog čovečanstva”.
Ovo je natpis koji je ostao na Mesecu kao podsećanje na jedno od najvećih dostignuća u istoriji čovečanstva. Misiju Apolo 11 i prve korake čoveka po Mesečevoj površini. Natpis se nalazi na šatlu „Orao“ a ovaj šatl je konstruisao srpski inženjer Danilo Bojić.
APOLO 8 – MISIJA PO RECEPTU MILOJKA VUCELIĆA
Milojko Vucelić je smatrao za svoje najvažnije dostignuće misiju Apolo 8. Njegova ideja je bila da se dođe do Mesečeve orbite a ne samo da se kruži unutar zemljine, što je bio originalni plan. Milojko je uspeo da nagovori nadređene da Apolo 8 može još više nego što oni misle.
SRBI KOJE JE ODLIKOVALA NASA
Svemirska trka između SAD i SSSR da se pošalje čovek na Mesec je doživela kulminaciju kada je američki predsednik 1961. godine izjavio da je nacionalni cilj da se do kraja dekade pošalje čovek na Mesec a zatim i bezbedno vrati na Zemlju. To se i desilo pre 50 godina, 20. jula, kada je astronaut Nil Armstrong kročio na površinu Meseca. Za taj uspeh sva tri astronauta, Armstrong, Oldrin i Kolins dobili su „Predsedničku medalju slobode“.
SRBIN KOJI JE DOBIO PORUKU IZ SVEMIRA
Dok su se Nil Armstrong i Baz Oldrin spuštali ka Mesečevoj površini u lunarnom modulu, treći član posade svemirskog broda Apolo 11, astronaut Majkl Kolins, kružio je oko Meseca i razmišljao šta da radi ako se njegove kolege ne vrate sa „šetnje po Mesecu“. Kolins je uzeo olovku i napisao: „Svemirski brod broj 107 pod nazivom Apolo 11 je najbolji svemirski brod koji je sagrađen i Bog ga blagoslovio“.
PETAR GALOVIĆ – SVEMIRSKI USPEH OFICIRA KRALJEVE VOJSKE
Petar Galović je sin čuvenog predratnog generala Joakima Gajića koji je pre emigracije u SAD bio oficir u Kraljevoj vojsci Jugoslavije. U Americi je postao vrlo uspešan biznismen i vlasnik velike kompanije Alva Radio.
PAVLE DUJIĆ – OD RAVNE GORE DO MESECA
Apolo program je obuhvatao 11 misija s ljudskom posadom a šesta misija, Apolo 11, predstavlja najveći uspeh. Zadatak je bio da se ljudi spuste na Mesečevu površinu što se i desilo 20. jula 1969. godine. Dok se spuštao ka Mesečevoj površini, astronaut i prvi čovek na Mesecu, Nil Armstrong je otkrio ploču koja se i danas nalazi na Mesecu.
MILISAV ŠURBATOVIĆ – PORUČNIK SA MESECA
2019. godine navršava se 50 godina od prvih koraka čoveka na Mesecu. Apolo 11 misija ostaje jedan od najvećih uspeha čoveka. Među sedmoricom Srba koji su dali svoj doprinos ovom „malom koraku za čoveka ali velikom za čovečanstvo“ je Milisav Šurbatović.
DANILO BOJIĆ “VON KOLAŠIN” – OČI KA MESECU, ZAVIČAJ U SRCU
Inženjer Danilo Bojić bio je odgovoran za čvrstoću rezervoara tečnog kiseonika i vodonika, a istorija astronautike će ga pamtiti kao jednog od konstruktora šatla „Orao“ kojim se, 20. jula 1969. godine Nil Armstrong spustio na Mesec.
SRBIN NA RAKETNI POGON
Slavoljub Vujić je bio jedan od sedam inženjera i naučnika koji su radili na misiji Apolo 11 koja je omogućila Nilu Armstrongu da bude prvi čovek koji je kročio na Mesec. Sedmorica Srba su bili poznati pod nadimkom Srpskih Apolo 7. Uz Milojka Vucelića, Vujić je jedan od retkih ljudi koji je učestvovao na svim Apolo misijama. On je radio kao inženjer koji se bavio elektronskim uređajima i uzrokom prestanka njihovog rada.
MILOJKO… IMAMO PROBLEM – SRBIN KOJI JE SPASAO APOLO 13
Apolo 13 je lansiran 11. Aprila 1970. godine iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi. Cilj misije je bio istraživanje kratera Fra Mauro prečnika 80m. 56 sati nakon lansiranja, na 330.000 kilometara od Zemlje, došlo je do eksplozije dva rezervoara za gorivo Apola 13. Tada je pilot komandnog modula Džek Svajgert, izgovorio čuvenu rečenicu „Hjustone… imamo problem“.
APOLO PROGRAM I SRPSKA POSLA
Dana 13. decembra 1972. godine, u 23:26 po centralnoevropskom vremenu, počeo je poslednji hod čoveka po Mesecu do danas. Posle 7 sati i pet minuta šetnje po Mesecu, astronauti Judžin Sernan, Ronald Evans i Harison Šmit su se vratili u lunarni modul i uputili nazad ka zemlji. Zadatak misije Apolo 17 bio je istraživanje i sakupljanje informacija o površini Meseca.
SRPSKIH APOLO 7 – SEDAM SVEMIRSKIH SRBA
Dana 20. jula 1969. godine Armstrong je postao prvi čovek koji je kročio na Mesec a prenos uživo je po procenama pratilo 530 miliona ljudi širom sveta. Posadu svemirske letelice Apolo 11 su činili vođa posade Nil Armstrong, pilot lunarnog modula Baz Oldrin i pilot komandnog modula Majkl Kolins.
MIHAJLO PUPIN I KAKO JE NASTALA NASA
Početkom 20. veka aeronautika je bila nauka u usponu. Pioniri aeronautike kao što su Braća Rajt, Oto Liliental, Gabriel Vozan, Ferdinand fon Cepelin i Frederik Voker-Boldvin su svakim danom pomerali granice i približavali čoveka oblacima.
